О ШКОЛИ
У самом средишту села Средњево, опасаног са западне стране омаленим брдом, а са источне златоносним током реке Пек, простире се Основна школа ”Миша Живановић“. Она се није одувек овде налазила. Годину дана пре но што је изграђена прва школа, Општина је најмила за извођње наставе једну стару зграду. Прва школа у селу отворена је 1876. године, на иницијативу свештеника Вујице Рајчића. У новосаграђену школу нису долазила само деца из Средњева него и из оближњих села: Чешљеве Баре, Гарева, Камијева и из неких села из околине Кучева.
И данас ће Вам покоји добронамерни средњевачки староседелац исприповедати занимљиву причу о томе како је свештеник Вујица Рајчић, са великом муком, градио школу. Легенда каже да је Радомир Рајчић (1804 – 1905), дете Карађорђевог устанка, иако неписмен, био веома оштроуман. Још као младог, бирали су га мештани за председника села, што је у оно време, када су само “седе главе” могле водити село, била права реткост. Неретко је боравио у дворима краља Милана и био са њим добар пријатељ. Желео је да у селу оснује школу, а како би је подигао, дао је налог радницима да исеку општинску шуму. Међутим, срески капетан га је због тога позвао на одговорност, а Рајчић га је замолио да му одложи суђење на три године, јер су му сведоци на таквом путу да раније не могу доћи у село. Након три године, судије дођу да процене штету у шуми, али тамо не нађу ништа, јер је у међувремену нова шума израсла.
Прва школа се знатно разликовала од данашње; ђаци су седели на земљаном поду или јастуцима, уберима, а касније на дрвеним троношцима. Интересантан је податак да је у то време учитеља плаћало село.
Након шест година, 1882. године, мештани су подигли другу школу, на плацу некога Недељка, од кога води порекло данашња фамилија Недељковић. Та школа се састојала од пет одељења, од којих су два била учионице. Занимљива је чињеница да су тада почела да се школују и женска чељад. Тада је школа била четворогодишња. Већ 1928. године, учитељ Бора Јанковић потпомаже мештанима да оснују прву читаоницу и библиотеку у школи. У исто време оснива се и Позоришно аматерско друштво, чији су чланови припремали многе драмске комаде и изводили их на сеоским приредбама.
Школа је пролазила кроз разне промене. Од трена када је основана, учитељи нису прекидали свој рад на дуже време, изузев у току Првог светског рата и Другог светског рата, углавном услед тога што је учитељ отишао на фронт или су, пак, родитељи са децом пред окупатором, напуштали своја огњишта. Негде између 1916. и 1917. године, у доба бугарске окупације, наставу је изводио бугарски учитељ на бугарском језику.
Мештани Средњева дуго су тежили томе да сазидају школу каква ће одговарати броју ђака. Они су тек 1949. године, на месту где се налази данашња школа, сазидали зграду са две велике учионице и два стана за учитеље. Сматрали су да ће то задовољити потребе школе. Ако се узме у обзир то да је тада школа још увек била четворогодишња и да су је похађала само деца из Средњева, онда је оволика школа задовољавала потребе ученика. Међутим, крајем 1958. године, школа прераста у шестогодишњу и у њу иду ученици из Царевца, Камијева и Средњева. Било је очигледно да је учитељима потребно бар још неколико учионица како би изводили квалитетну наставу. Када је 1960. године школа прерасла у осмогодишњу, учитељи почињу да користе две просторије у дому, а настава су изводили у две смене. Коначно, 1963. године почиње доградња школске зграде са пет учионица, ходником и једном канцеларијом.
Школска 1963/1964. година била је прекретница у постојању ове школе. Те школске године, не само да је из ње изашла прва генерација ученика осмог разреда већ је почела њена доградња, тако да ученици добијају нових пет учионица. Осим тога, саграђена је школска шупа, отворена је пионирска продавница и опремљена фото-лабораторија. Тада су запослени у школи проширили библиотечки фонд, који се сатојао од око 7000 књига. Маја 1964. године ученици добијају нових пет учионица. Просветни радници бринули су и о спољашњем изгеду школе па су заједно са мештанима оградили двориште школе и украсили га багремовима и боровим стаблима. Те године, запослени у школи, заједно са ученицима и њиховим родитељима, први пут су прославили Дан школе.
1967. године први пут су наставници помоћу тестова објективно проверили знања ученика. У то време ученици школе су свакодневно слали и добијали писма из неколико градова СССР-а. Занимљив је податак да су исте године ученици добили наградно путовање до Ниша, Опленца и Авале, пошто су марљиво прикупљали лековито биље по долинама Средњева и околине.
1997. године започета је, надомак места где се данас налази школа, изградња нове школске зграде са кабинетима за сва подручја рада. Планирано је да кабинети буду опремљени савременим наставним средствима и информатичким кабинетом како би ученици могли да стичу шире образовање. Требало је да у оквиру школске зграде буде и кухиња са трпезаријом и спортска хала са уређеним спортским теренима за рукомет, кошарку и одбојку. Међутим, недовршена зграда стоји напуштена већ неколико година уназад као споменик свега онога што би једна школа требало да има како би ученици несметано ширили своје видике и корачали спремни за нека будућа искушења.
